Дакле,
стварно нема смисла, брује медији - Икеина роба је овде скупља него у
Немачкој, у Канади, па чак и у Хрватској! Десетине производа помињу:
писаће столове, јоргане, варјаче, завесе... Стварно, је ли завера у
питању?
Одмах да кажем - нема завере. Тај чувени закон једне цене, који каже да
исти производ мора исто да кошта било где у свету - једноставно не важи.
Погледајте, рецимо, онај чувени хамбургер, биг мек, у свакој земљи цене
су му различите. А вероватно нема две земље у којој исто кошта. Јесте
ли то приметили? И да ли вам то заиста смета?
Цене истих
производа - или услуга - никада се неће изједначити. Може шишање у
Бомбају да кошта десет долара - а на Менхетну да кошта двеста - џаба му
је, нико неће сести на авион и у поподневној паузи тркнути на шишање.
Нити ће се десити да неко тркне до Хоргоша на биг мек, макар га тамо
продавали упола јефтиније него код нас. Е сад, важи ли то и за трајна
потрошна добра, која се не кваре и која се лако транспортују, попут
Икеиног намештаја? Важи, наравно: ни цене Икеиних производа ни у једној
земљи нису исте.
Пошто нас лажу и краду већ деценијама, заиста
није лако поверовати да ту нема завере, крађе или шовинизма. А хиљаду
пута превареном потрошачу је још теже да пође од питања: да сам ја
власник Икее, да ли би цене биле исте у свакој земљи? Ако мислите да би
тако било, сетите се само да је кирија у Лондону десет пута већа него у
Солуну, па реците, како цена свуда да буде иста? Не може, наравно.
Велики део разлика у цени истог производа управо се објашњава разликом у
трошковима пословања: у порезима, царинама, трошковима транспорта, па
сад сами ређајте ...
Е сад, када би све те разлике нестале, или
бисте, као власник Икее, решили да их покријете из профита, ништа се не
би променило. При истим трошковима, дакле, истој понуди, цене би се и
даље разликовале - због разлика у тражњи, или у томе имате ли у тој
земљи озбиљну конкуренцију. Тамо где се више траже дневне собе,
потрошачи ће бити спремни да плате више, па ће вам сигурно и цене бити
веће. Наравно, ако нема конкуренције...
Можда бисте, као
најправеднији власник на свету урадили баш исто што и Икеа: објавили на
интернету све цене у свим земљама, дали свим производима јединствени код
(исти у свакој земљи) - и охрабрили потрошаче да сами пореде цене по
земљама. А још бисте им цене ажурирали сваког радног дана, и
обавештавали о томе колико комада сваког производа има тог дана на
залихама.
Управо то ради садашње руководство Икее, и још
потрошачима поручује да обавезно упореде цене, нарочито ако живе у
пограничним зонама. У Белгији, кажу, најјефтинија је роба на дечјем
одељењу, у Немачкој и Холандији јефтинији су електрични апарати, а
власнику је стварно свеједно ко ће му тога дана купити робу.
Не
бих вам ово све ни писала да једном не направих кобну грешку у Икеи, у
Солуну, а све захваљујући томе што сам сметнула с ума да тај закон једне
цене, о коме сам малопре писала, не само да не важи за остатак
човечанства, већ не важи - ни за мене! Елем, после неке конференције у
Солуну, крајем деведесетих, реших да одем и видим шта све тамо има, а
тамо заиста беше много ствари које би било лепо имати. Али, зашто
куповати у Солуну, помислих, кад ми је ближе Будимпешта, а уосталом,
нико ме не би ни пустио у авион са шест дрвених столица... Кад оно, у
Будимпешти, она столица из Солуна, уместо двадесет, коштала је -
осамдесет немачких марака! Добро, седамдесет пет, али свеједно, остаде
ми само лепа успомена ...
Стога ми је, чим су се појавиле приче о
завери и Икеином ценовном шовинизму, одмах било јасно да то сигурно
није истина. Али ми се учинило да ово искуство вреди поделити, јер је
заиста глупо провести живот мислећи да су сви на овом свету лопови и да
сви раде против нас. Једноставно, време је да научимо како свет
функционише.
Кад та Икеа, или било ко други, украде, или нешто
злоупотреби - раскринкајте их, објавите, и ја ћу! Али док раде исто -
или боље него што бисте ви умели, хајде да их поштедимо. Макар да не
испаднемо глупи у друштву.
Даница Поповић
|
